Екстерна евалуација

Уобичајен

Широм Србије почела је екстерна евалуација школа.  Кроз истоимени пројекат обухватиће се све образовно-васпитне установе у наредних 5 година. Критеријуми  за оцењивање су дефинисани правилником. Циљ   Министарства просвете је да добије релевантне податке о квалитету рада у овим установама. Лично искуство једне учитељице можете пронаћи на блогу  http://uciteljica.kraljevo.com/category/eksterno-vrednovanje-rada-skola.

images

Advertisements

Конкурс

Уобичајен

ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ ВОЈВОДИНЕ

Др Исидор Граорац

Петра Драпшина 8, Нови Сад

Тел: 021/522-987; 064/292-8219

mail: isidorkovilj@yahoo.de

 

 

Р А С П И С У Ј У

ДЕВЕТИ КОНКУРС

ЗА  Л И Т Е Р А Р Н Е   РАДОВЕ ДЕЦЕ И УЧЕНИКА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

МАТЕРЊА МЕЛОДИЈА И ОБРАЗОВАЊЕ

Теме:

  1. Звуци мога завичаја
  2. Гуслар ми је приповедао
  3. Матерња мелодија Светог Саве
  4. Матерња мелодија је кључ наше тајне
  5. На таласима успаванке
  6. Кад фрула засвира и коло заигра
  1.  Матерња мелодија је можда само позив ка узвишеном начину   живота
  2.  Српском народу више није много стало ни до матерњег језика ни до очевог имена, већ највећим   делом равнодушно лута покрај згаришта својих некадашњих светиња (М. Ђурић 2002)
  3. Није све пропало, кад пропало све је (Р.П. Ного)
  4. Исповест једне девојчице
  5. У сну сам чуо глас
  6. Мајка је кључ наше тајне
  7. Моје срце куца за Косово
  8. Непокорна си земљо моја
  1. Наши хероји и идеали рођени матерњом мелодијом
  1. На Ђурђевдан туга из Србаља веје

17. Матерња мелодија у мојој души

18.По језику си све што јеси

19.Мој крстић око врата

20. Речи нису довољне

21. Умем да волим

22. Молитва

 

 

Образложење:

Подстицај за конкурс нашли смо у есеју М. Настасијевића За матерњу  мелодију (1927). Замисао је развијена после стручних скупова: Могућности матерње мелодије у образовању данас; Језик, образовање и духовни развој детета; Патриотизам и школа.

Матерња мелодија је препозната у делу Момчила Настасијевића као трајна вредност и плодан изазов посленицима у образовању. Да би се могла неговати треба је најпре разумети. Лична и општељудска , она може представљати истински кохезиони фактор образовања у нашој земљи, на балканској ветрометини и планети Земљи.

Предложен је већи број тема како би васпитачи и наставници били у прилици да, заједно са ученицима, одаберу оне које су најближе узрасту и искуству оних који пишу или сликају. Детету треба обезбедити апсолутну слободу у избору теме и израза. Оно може, заједно с наставником, кориговати предложене или смишљати нове. Креативно изражавање је могуће уколико су деца у прилици да буду лична, искрена и спонтана, уколико су мотивисана да искажу свој доживљај и разноврсна искуства са матерњом мелодијом која су им посредовали: мајка, уметност, живот у породици и непосредном окружењу; али, и сазнања стечена у процесу образовања и социјализације.

Препоручујемо да се договарају око овог конкурса наставници српског (и другог) језика и ликовне културе. Сви коју могу, нека шаљу радове електронском поштом.

Радове послати до 31. маја 2013. године.

Додељивање награда биће 28. јуна 2013. године.

Пристигле радове оцењиваће жири састављен од књижевника, педагога, васпитача и наставника српског језика, односно језика на коме су радови писани.

Доделићемо најмање три награде ученицима и три наставницима.

 

Услови конкурса:

  1. Могу учествовати ученици (деца) до 18 година старости.
  2. Радови морају представљати самостално остварење детета.
  3. У заглављу сваког рада треба навести:

– Назив теме

– Име, презиме и разред детета

– Име школе и наставника

– Адреса (место, улица, број, мобилни, фиксни телефон, мејл)

 

 

ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ ВOЈВOДИНЕ

проф. Јелена Тишма

тел:0647 11 43 738;

mail: jelenatisma@yahoo.com

 

Р А С П И С У Ј У

ДЕВЕТИ КОНКУРС

ЗА  Л И К O В Н Е   РАДOВЕ ДЕЦЕ И УЧЕНИКА OСНOВНЕ И СРЕДЊЕ ШКOЛЕ

МАТЕРЊА МЕЛOДИЈА И OБРАЗOВАЊЕ

Теме:

 

  1. Мајка Јoву у ружи рoдила,

Ружица га на лист дoчекала,

Бела вила у свилу пoвила…

        (нарoдна песма)

 

2.   Дoшла је мати мoја

И небo завичајнo

Дoнела ми

У кoтарицу oд прућа

Штo изнад наше куће расте.

        (Владета Кoларевић, 1985)

 

3.   Једна фрула тражи руже Дoбрoте,

Мајкo, из oчију твoјих.

        (Бoра Симић, 1967)

 

4.  Мелoдије мoг детињства

 

5.   Кад реч пoстане слика

 

6.   Кад фрула засвира и коло заигра

 

7.   На таласима успаванке

 

8.   Уснула кућа и гoст спава

Ништа је у сну не пресеца

Самo лист рoсе лист месеца

Благo је с врха oсветлљава.

        (Алек Вукадинoвић)

 

  1. Ужежи, ћерко,кандило!

Потпали жута тамјана!(Ј.Г.Миленко, Брига материна)

10.  На дар сте дoбили, на дар и дајите. (Мт. 10.8)

 

Oбразлoжење:

Пoдстиcај за кoнкурс нашли смo у есеју М. Настасијевића За матерњу мелoдију (1927). Замисаo је развијена пoсле стручних скупoва: Мoгућнoсти матерње мелoдије у oбразoвању данас; Језик, oбразoвање и духoвни развoј детета; Патриoтизам и шкoла.

Матерња мелoдија је препoзната у делу Мoмчила Настасијевића каo трајна вреднoст и плoдан изазoв пoсленицима у oбразoвању. Да би се мoгла негoвати треба је најпре разумети. Лична и oпштељудска , oна мoже представљати истински кoхезиoни фактoр oбразoвања у нашoј земљи, на балканскoј ветрoметини и планети Земљи.

Предлoжен је већи брoј тема какo би васпитачи и наставници били у прилици да, заједнo са ученицима, oдаберу oне кoје су најближе узрасту и искуству oних кoји сликају или пишу. Детету треба oбезбедити апсoлутну слoбoду у избoру теме и израза. Oнo мoже, заједнo с наставникoм, кoригoвати предлoжене или смишљати нoве. Креативнo изражавање је мoгуће укoликo су деца у прилици да буду лична, искрена и спoнтана, укoликo су мoтивисана да искажу свoј дoживљај и разнoврсна искуства са матерњoм мелoдијoм кoја су им пoсредoвали: мајка, уметнoст, живoт у пoрoдици и непoсреднoм oкружењу; али, и сазнања стечена у прoцесу oбразoвања и сoцијализације.

Препoручујемo да се дoгoварају oкo oвoг кoнкурса наставници српскoг (другoг) језика и ликoвне културе.

За израду ликoвних радoва мoгу се кoристити све сликарске, цртачке и графичке технике и њихoве кoмбинације, каo штo су: темпера, акварел, кoлаж, туш и перo (четка), пастел, oлoвка…

Радoве пoслати дo 31. маја 2013. гoдине.

Дoдељивање награда биће 28. јуна 2013. гoдине.

Пристигле радoве oцењиваће жири састављен oд сликара, ликoвних педагoга и васпитача.

Дoделићемo најмање три награде ученицима и три наставницима.

 

Услoви кoнкурса:

  1. Мoгу учествoвати ученици и деца дo 18 гoдина старoсти.
  2. Радoви мoрају представљати самoсталнo oстварење детета.
  3. У заглављу свакoг рада треба навести:

– Назив теме и датум израде

– Име, презиме и разред детета (предшкoлци – гoдине)

– Име шкoле и наставника

– Адреса (местo, улица, брoј, мобилни, фиксни телефoн, мејл)

 

ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ ВОЈВОДИНЕ

МИРЈАНА РАСТОВИЋ  проф. музичке културе

ПЕТРА ДРАПШИНА 8

064 11 24 673

E-mail: dragovic@neobee.net

rastovic@neobee.net

 

 

Р А С П И С У Ј У

СЕДМИ КОНКУРС

ЗА ЕТНОМУЗИКОЛОШКЕ И МУЗИЧКЕ ЗАПИСЕ ДЕЦЕ И УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

 

*ПЕСМЕ НОСЕ НАША УСХИЋЕЊА*

МАТЕРЊА МЕЛОДИЈА И ОБРАЗОВАЊЕ

Сврха овог конкурса је да се сакупи музичка грађа коју ће забележити деца.

Идеја конкурса *Песме носе наша усхићења* јесте да деца, уз помоћ наставника, преузму улогу мелографа и пронађу „терен“ на ком ће забележити материјал. То могу учинити у оквиру своје уже и шире породице, у комшилуку, оближњем селу, на излету, зимовању, распитати се код пријатеља да ли познају неког ко у породици негује и пева изворну народну музику…

Народна музика обухвата песме и игре које прате свакодневни живот, негују и величају историјску прошлост једног народа. Овај конкурс се базира на идеји да се деца усмере на сакупљање лирских песама које се најчешће изводе без инструменталне претње и одликују се разноврсним садржајем:

Посленичке песме, песме о раду (копачке, косачке, жетелачке, чобанске…)

Обредне песме (божићне, ђурђевданске, ускршње, спасовске, додолске…)

Обичајне песме ( свадбене, песме за рођење детета, наздравице, здравице…)

Породичне песме (које се певају у кругу породице, нпр. успаванке)

Љубавне песме (које најчешче певају о љубави младића и девојке…)

Седељачке (песме које се певају на седељкама и прелима)

 

Наставницима музичке културе се препоручује да заинтересованим ученицима испричају и предоче како се то некада радило, путовало месецима, чекало и долазило у време када се певају песме посвећене одређеном празнику, сезони радова…, бележило само оловком на папиру; наши најзначајнији сакупљачи народних песама били су С. СТ. Мокрањац, М. Васиљевић… Уметнички вредна дела створена на основу народних песама  („Руковети“ С. Ст. Мокрањца, „Седам балканских игара“ М. Тајчевића, балет „Охридска легенда“ С. Христића…) Изворно народно певање у аутентичном или савременијем руху данас негују Светлана Стевић, Браћа Теофиловић, Биљана Крстић, Бранкица Васић – Василиса, Максим Мудринић…
Данас сакупљачима, па и деци, потенцијалним учесницима овог конкурса, стоје на располагању бројна техничка достигнућа која омогућују да се направе и аудио ,али и видео записи: диктафони, MП3 плејери, видео камере, мобилни телефони… Након одабира песме (или песама) и њеног бележења, наставник је тај који врши прву процену сакупљеног материјала.

Песма-материјал мора бити аутентично извођење изворне народне песме. У обзир долазе и дечје бројалице, разбрајалице, песме за игре са правилима (у том случају обавезно навести и правила игре). Било би пожељно, да деца уз музички материјал забележе и кратку причу одабраног певача. На пример: како се и када певало у њиховој кући, да ли се неко од укућана (предака) посебно истицао по лепоти свог гласа, ко је њу или њега научио највећи број песама, када је и од кога научио песму која је забележена, да ли је песма из краја где (сада) живе или су је донели као породица досељеника или избеглица и слично.

Материјал за конкурс треба да садржи:

–          аудио  запис песме ( видео и нотни запис ако је направљен)

–          наслов песме

–          текст песме

–          име певача, старост

–          место, општина где живи (порекло ако су досељеници, избеглице)

–          кратка прича певача у аудио, видео или писаној форми

 

Услови конкурса:

  1. Могу учествовати деца до 18 година

Уз материјал послати:

–          Име, презиме и разред детета

–          Име и презиме наставника

–          Име школе

–          Адреса (место, улица, број, мобилни, фиксни телефон, мејл)

 

РАДОВЕ ПОСЛАТИ ДО 31. МАЈА 2013. ГОДИНЕ.

ДОДЕЛА НАГРАДА БИЋЕ 28. ЈУНА 2013. ГОДИНЕ


 

Закон о основној школи

Уобичајен

ЗАКОН О ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

(Објављен у „Сл. гласнику РС“, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02)

 

Даном ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања

(Службени гласник РС бр.62/03) престају да важе следеће одредбе:

чл. 3. и 4., чл. 6. став 1, чл. 7., чл. 9-19, чл 23., став 1, чл. 24 и 28, чл. 35-39.,

чл. 40, став 2, чл.59, чл 64, чл 67. и 68., чл 70-81, чл. 115-122a), чл 138 и 139.,

чл. 140, став 1, тачка 1, 1a, 4, 5, 7, 10 i 11 и чл. 141 овог Закона

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

         Овим законом уређује се делатност основне школе и основне музичке и балетске школе (у даљем тексту: школа).

Основно образовање и васпитање стиче се у школи остваривањем наставног плана и програма у трајању од осам година.

 

Члан 2.

         Циљ основног образовања и васпитања је стицање општег образовања и васпитања, складан развој личности и припрема за живот и за даље опште и стручно образовање и васпитање.

Основним образовањем и васпитањем остварује се нарочито: оспособљавање за живот, рад и даље образовање и самообразовање; овладавање основним елементима савременог општег образовања; оспособљавање за примену стечених знања и умења и стваралачког коришћења слободног времена; развијање интелектуалних и физичких способности, критичког мишљења, самосталности и заинтересованости за нова знања; упознавање основних законитости развоја природе, друштва и људског мишљења; стицање и развијање свести о потреби чувања здравља и заштите природе и човекове средине; развијање хуманости, истинољубивости, патриотизма и других етичких својстава личности; васпитање за хумане и културне односе међу људима, без обзира на пол, расу, веру, националност и лично уверење; неговање и развијање потреба за културом и очувањем културног наслеђа; стицање основних сазнања о лепом понашању у свим приликама.

 

Члан 5.

         За припаднике народности наставни план и програм остварује се и на матерњем језику, или двојезично, ако се за упис у први разред пријави најмање 15 ученика.

Школа може да остварује наставни план и програм и на језику народности, односно двојезично и за мање од 15 ученика уписаних у први разред, уз сагласност министра просвете.

Министар просвете прописује начин двојезичног остваривања наставног плана и програма.

Када се наставни план и програм остварује и на језицима народности, ученик савлађује наставни план и програм српског језика.

Када се наставни план и програм остварује на српском језику, ученицима припадницима народности обезбеђује се савлађивање наставног плана и програма матерњег језика са елементима националне културе.

 

 

 

Члан 6.

         Општина може организовати заједничку стручну службу за све школе на својој територији, уз прибављену сагласност Министарства просвете.

 

 

II. ПРАВА ГРАЂАНА У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

 

Члан 8.

         Република Србија обезбеђује остваривање права грађана од општег интереса у основном образовању и васпитању, и то:

1. основно образовање и васпитање деце у осмогодишњем трајању;

2. основно образовање и васпитање одраслих;

3. основно музичко и балетско образовање и васпитање;

4. допунско основно образовање и васпитање деце грађана Републике Србије у иностранству.

 

 

IV. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

 

Члан 20.

         Наставне планове и програме доноси министар просвете.

Наставни план и програм верске наставе споразумно доносе министар просвете и министар вера, на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских заједница (Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка евангелистичка црква а.в., Јеврејска заједница, Реформатска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в.), у складу са законом.

Влада Републике Србије образује комисију за усаглашавање предлога програма верске наставе традиционалних цркава и верских заједница, предлога уџбеника и других наставних средстава, за давање мишљења министру просвете у поступку избора просветних саветника за верску наставу и за праћење организовања и остваривања програма верске наставе.

 

Члан 21.

         Наставним планом и програмом утврђују се обавезне и изборне наставне и ваннаставне активности.

Наставним планом утврђују се: обавезни и изборни наставни предмети, њихов распоред по разредима и недељни и годишњи број часова наставе и других облика образовно-васпитног рада.

Наставним програмом утврђују се: садржај за сваки наставни предмет, циљ и задаци наставе и других облика образовно-васпитног рада и упутство за њихово остваривање.

 

Члан 22.

         Настава из изборних предмета остварује се у складу са наставним планом и програмом од I до VIII разреда, и то:

1) верска настава и други предмети етичко-хуманистичког садржаја који утврди министар просвете од I до VIII разреда;

2) страни језик као изборни предмет од III до VIII разреда;

3) остали изборни предмети у VII и VIII разреду.

Родитељ, односно старатељ ученика приликом уписа у I и сваки наредни разред има право и обавезу да одлучи да ученик похађа верску наставу или наставу из другог предмета који утврди министар просвете.

Предмет из става 1. тачка 1) овог члана за који се родитељ, односно старатељ определио обавезан је за ученика у тој школској години.

Изборни предмети из става 1. тач. 2) и 3) овог члана обавезни су за ученике који се за њих определе.

Школски одбор, по прибављеном мишљењу општине, одлучује који ће се изборни предмети из става 1. тач. 2) и 3) овог закона изучавати у школи.

Одлуку о избору или промени страног језика, као обавезног или изборног наставног предмета, доноси школа по прибављеној сагласности министра просвете, најкасније до 30. јуна текуће године.

 

Члан 23.

         Уџбенике и друга наставна средства за верску наставу одобрава министар просвете на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских заједница, у складу са законом.

 

 

1. Организација образовно-васпитног рада

 

Члан 25.

         За ученике од I до IV разреда организује се разредна, а за ученике од V до VIII разреда предметна настава.

За ученике III и IV разреда предметна настава може да се организује из највише два од следећа три предмета: ликовна култура, музичка култура и физичко васпитање.

Одлуке о избору предмета из става 2. овог члана доноси директор школе, по прибављеном мишљењу наставничког већа.

Предметна настава организује се и из страног језика, као изборног предмета, од III разреда.

За припаднике народности предметна настава може да се организује из српског језика и матерњег језика са елементима националне културе, од I разреда.

За децу предшколског узраста припаднике етничких група школа може да организује припремну наставу за стицање елементарних знања из српског језика.

 

Члан 26.

         Ученик разредне наставе има до 20 часова наставе недељно, односно до четири часа наставе дневно, а ученик предметне наставе до 25 часова недељно, односно до пет часова наставе дневно.

Ученик разредне наставе који стиче основно образовање и васпитање на језику народности има до 23 часа наставе недељно.

У недељни број часова из ст. 1. и 2. овог члана не урачунавају се часови из изборних предмета и ваннаставних активности.

Часови из ст. 1. и 2. овог члана могу се увећати до 5 часова осталим активностима.

Час наставе траје 45 минута.

 

Члан 27.

         Одељење истог разреда може да има до 30 ученика, а изузетно до 34 ученика.

Образовно-васпитни рад од I до IV разреда може да се организује и у комбинованом одељењу.

Комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 20 ученика, а одељење од три или четири разреда до 15 ученика.

 

Члан 29.

         Школа може да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном или болничком лечењу.

 

Члан 30.

         За ученике од IV до VIII разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поједине предмете, школа организује додатни рад.

 

Члан 31.

         За ученике који заостају у савлађивању наставног плана и програма, школа током године организује допунску наставу.

За ученике упућене на поправни испит, школа организује припремну наставу.  Припремна настава организује се пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет.

За ученике са мањим сметњама у физичком и психичком развоју, школа организује корективни педагошки рад.

 

Члан 32.

         Школа прати развој ученика и помаже му у избору даљег образовања и професионалног опредељења.

 

Члан 33.

         Школа обезбеђује услове за остваривање друштвених, техничких, хуманитарних, спортских и културних активности које доприносе развоју личности ученика.

 

Члан 34.

         У школи може да се оснује ученичка задруга у циљу развијања ваннаставних активности друштвено-корисног рада ученика.

Рад ученичке задруге уређује се статутом школе.

Школа може пружати услуге и продавати производе настале као резултат рада ученика у ученичкој задрузи и туђе производе, уџбенике, школски прибор и опрему.

Средства стечена радом ученичке задруге воде се на издвојеном рачуну и користе за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије ученика, награде члановима задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи.

 

 

V. УЧЕНИЦИ

 

1. Упис ученика

 

Члан 39.

         У I разред уписују се деца која до краја текуће календарске године навршавају седам година живота и која су здравствено способна.

У I разред може да се упише и дете старије од седам година, које због болести или других разлога није било уписано у школу.

Здравствену способност детета, пре уписа у I разред, утврђује здравствена установа и о томе извештава школу.

У I разред, на основу решења посебне комисије могу да се упишу и физички и психички развијена деца која до краја текуће календарске године навршавају шест и по година живота.

Решење комисије је коначно.

Комисију из става 4. овог члана именује општина, а чине је лекар педијатар, школски педагог, школски психолог и учитељ.

Члан 40.

         Родитељ, усвојилац, старатељ, односно орган старатељства (у даљем тексту: родитељ) одговоран је за упис детета у I разред и за редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза ученика.

Школа је дужна да обавештава родитеља и општину о деци која се нису уписала у I разред, која редовно не похађају или која су престала да похађају школу, најкасније 15 дана од дана протека рока за упис, односно од дана престанка редовног похађања наставе у школи.

Против родитеља чије дете није благовремено уписано у I разред, односно чије дете не похађа редовно наставу, надлежни општински орган поднеће пријаву најкасније у року од 15 дана од дана када је о томе обавештен.

Члан 41.

         Ученик може да изостане из школе само у оправданим случајевима.

Родитељ је дужан да најкасније у року од осам дана оправда изостанак ученика.

 

Члан 42.

         Ученик прелази из једне у другу школу на основу преводнице или сведочанства.

Преводница се издаје у року од 7 дана од дана пријема обавештења о упису ученика у другу школу.

Школа у коју ученик прелази, у року од 7 дана обавештава школу из које се ученик исписао да је примила преводницу.

 

Члан 43.

         Ученик не може бити искључен из школе.

Ученик од V до VIII разреда може бити премештен у другу школу, ако учини тежу повреду обавеза ученика, о чему одлучује наставничко веће школе.

 

Члан 44.

         Ученику који је навршио 15 година живота престаје обавеза похађања школе истеком те школске године.

Школа може, по одлуци директора, да ученику који је навршио 15 година живота, а није стекао основно образовање и васпитање, омогући школовање до навршених 17 година живота, ако то захтева ученик или његов родитељ.

Ученик из става 2. овог члана који учини тежу повреду обавеза удаљава се из школе.

Ученик ометен у развоју може стицати основно образовање и васпитање и после навршених 19 година живота.

 

Члан 45.

         Ученик може бити привремено или за одређену школску годину ослобођен савлађивања програма физичког васпитања у целини или делимично.

Наставничко веће школе доноси одлуку о ослобађању ученика од физичког васпитања на основу предлога лекара.

 

 

2. Оцењивање и напредовање ученика

 

Члан 46.

         Ученици се оцењују из свих наставних предмета и из владања.

У току полугодишта ученик мора бити оцењен из сваког наставног предмета најмање два пута, а из владања на крају првог и другог полугодишта.

На крају првог и другог полугодишта утврђује се општи успех ученика.

Оцењивање ученика је јавно.

Начин оцењивања ученика прописује министар просвете.

 

Члан 47.

         Ученика од I до IV разреда оцењује наставник који изводи наставу.

Ученика од V до VIII разреда оцењује предметни наставник у току образовно васпитног рада, а оцену на крају полугодишта утврђује одељенско веће на предлог предметног наставника.

Оцену из владања утврђује одељенско веће на предлог одељенског старешине.

 

Члан 48.

         Успех ученика из наставних предмета оцењује се описном и бројчаном оценом: одличан (5); врло добар (4); добар (3); довољан (2) и недовољан (1).

Оцена недовољан (1) је негативна оцена.

Успех ученика из изборних предмета прописаних чланом 22. став 1. тачка 1) овог закона оцењује се описно, на основу критеријума које утврди министар просвете.

Министар просвете утврђује, на заједнички предлог Министарства вера и традиционалних цркава и верских заједница, критеријуме и начин оцењивања ученика који похађа верску наставу.

Оцена из верске наставе и другог предмета који утврди министар просвете не утиче на општи успех ученика.

Владање ученика оцењује се описном оценом: примерно; врло добро; добро; задовољавајуће и незадовољавајуће.

 

Члан 49.

         Општи успех ученика утврђује се на основу аритметичке средине позитивних оцена из свих обавезних наставних предмета и страног језика као изборног предмета.

Општи успех ученика је: одличан, врло добар, добар, довољан.

Ученик је постигао општи успех:

– одличан – ако има средњу оцену најмање 4,50;

– врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 до 4,49;

– добар – ако има средњу оцену од 2,50 до 3,49;

– довољан – ако има средњу оцену од 2 до 2,49.

 

Члан 50.

         Оцена из владања и оцена из изборног предмета, осим страног језика, не утичу на општи успех ученика.

Недовољна оцена из изборног предмета, осим оцене из страног језика, не уноси се у сведочанство.

 

Члан 51.

         Ученик прелази у наредни разред ако на крају школске године има позитивне оцене из свих обавезних наставних предмета и страног језика као изборног предмета.

Ученик VIII разреда стекао је основно образовање и васпитање ако има позитивне оцене из свих обавезних наставних предмета и страног језика као изборног предмета.

 

Члан 52.

         У наредни разред може да пређе ученик од I до IV разреда који на крају школске године има оцену недовољан (1) из највише два обавезна наставна предмета.

Ученик IV разреда не може да пређе у V разред ако на крају школске године има оцену недовољан (1) из матерњег језика или из математике.

Одлуку о преласку ученика у наредни разред доноси наставничко веће на основу мишљења његовог учитеља.

Ученику се признаје разред из кога је преведен као завршен разред.

Члан 53.

         Ученици VIII, као и осталих разреда којима према члану 44. овог закона престаје обавеза похађања школе, а нису завршили разред, могу да га заврше полагањем испита из предмета из којих имају недовољне оцене у року од три године од дана престанка редовног похађања наставе.

 

Члан 54.

         Поправни испит полажу ученици од V до VIII разреда који на крају другог полугодишта имају недовољну оцену из једног или два обавезна наставна предмета, укључујући и страни језик као изборни предмет.

Ученик полаже поправни испит у августовском, а ученик VIII разреда у јунском испитном року.

 

Члан 55.

         Ученици који на крају другог полугодишта имају више од две недовољне оцене и ученици који не положе поправни испит или не приступе полагању поправног испита, понављају разред.

 

Члан 56.

         Разредни испит полаже ученик који није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова, а оцењивањем се утврди да није савладао садржаје наставног плана и програма и ученик од V до VIII разреда који није оцењен из једног или више предмета.

Ученик од V до VIII разреда полаже разредни испит и из наставног предмета из којег није извођена настава више од трећине часова утврђених наставним планом и програмом.

Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из једног или два наставна предмета полаже поправни испит.

Ученик који не приступи полагању разредног испита или га не положи у поправном испитном року, понавља разред.

 

Члан 57.

         Ученик може да полаже испит из страног језика који није изучавао у школи.          Испит се полаже по прописаном наставном програму за одређени разред.

Школа издаје ученику уверење о положеном испиту.

 

Члан 58.

         Поправни, разредни и други испити полажу се пред испитном комисијом од најмање три члана, коју образује директор школе.

Оцена испитне комисије је коначна.

Начин и време полагања поправних, разредних и других испита прописује се статутом школе.

 

 

 

 

 

3. Права, обавезе и одговорности ученика

 

Члан 60.

         Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се или награђује.

Статутом школе утврђују се врсте похвала и награда и услови за њихово додељивање.

 

Члан 61.

         У току школовања ученик може да добије диплому за изузетан општи успех, односно диплому за изузетан успех у савлађивању наставног плана и програма из појединих наставних области или предмета.

Врсте диплома, начин и услове за њихово додељивање прописује министар просвете.

 

Члан 62.

         Ученик који се истиче знањем и способностима може да заврши школу у року краћем од осам, али не краћем од шест година.

У току једне школске године ученик може да заврши два разреда.

Услове и поступак напредовања ученика прописује министар просвете.

 

Члан 63.

         Ученик или његов родитељ има право да директору школе поднесе приговор на оцену и на поступак оцењивања, у року од 24 часа од дана пријема ђачке књижице, односно сведочанства на крају другог полугодишта.

Ако директор школе оцени да је приговор основан, образоваће комисију од три члана, пред којом ученик полаже испит.

Испит се полаже у року од три дана од дана подношења приговора.

Оцена комисије је коначна.

Ученик или његов родитељ има право да поднесе приговор директору школе, у року од 24 часа од пријема ђачке књижице, односно сведочанства ако је повређен поступак оцењивања на поправном, односно разредном испиту, утврђен овим законом.

Ако директор школе утврди да је приговор на поступак из става 5. овог члана основан, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита, у року од три дана од дана подношења приговора.

 

Члан 65.

         За повреду обавезе ученику може да се изрекне васпитно-дисциплинска мера: опомена или укор одељенског старешине, укор одељенског већа, укор директора и строги укор наставничког већа.

Опомена и укор одељенског старешине и укор одељенског већа изричу се за лакше повреде обавеза ученика утврђених статутом школе.

Укор директора и строги укор наставничког већа изричу се за теже повреде обавеза ученика утврђене овим законом.

Тежом повредом обавеза ученика сматра се: преправка података у сведочанству, ђачкој књижици и другим јавним исправама; преправка или дописивање података у школској евиденцији; крађа школске имовине или имовине ученика; употреба или подстрекавање ученика на употребу алкохола или наркотичког средства; изазивање туче или учешће у тучи; изражавање националне и верске нетрпељивости; политичко организовање и деловање; неоправдано изостајање из школе више од 25 часова.

Васпитно-дисциплинска мера изриче се за школску годину у којој је учињена повреда обавезе ученика.

 

Члан 66.

         На изречену васпитно-дисциплинску меру, ученик, или његов родитељ могу да поднесу приговор директору школе у року од пет дана од дана пријема одлуке.

Директор доноси одлуку у року од 15 дана од дана подношења приговора.

 

 

VI. НАСТАВНИЦИ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ

 

Члан 69.

         Наставу од I до IV разреда може да изводи наставник са одговарајућом високом или вишом школском спремом.

Наставу на српском језику, и на језику народности од I до IV разреда, може да изводи наставник који је стекао одговарајућу школску спрему на језику на коме се настава изводи, или који положи испит из језика са методиком на одговарајућој вишој школи, односно факултету.

Програм за проверу знања језика утврђује виша школа, односно факултет.

Предметну наставу може да изводи наставник који има одговарајућу високу школску спрему.

Из предмета домаћинство, ликовна култура и музичка култура наставу може да изводи и наставник са одговарајућом вишом школском спремом.

Васпитни рад у школи са домом ученика може да обавља васпитач који има најмање одговарајућу вишу школску спрему.

 

Члан 82.

         Наставници, стручни сарадници и васпитачи остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе.

Минимум процеса рада за наставника је остваривање обавезне наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника и васпитача 20 часова рада недељно.

Против наставника, стручног сарадника и васпитача који учествују у штрајку противно одредби става 2. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак.

Наставнику, стручном  сараднику и васпитачу за повреду обавезе из става 2. овог члана изриче се мера престанка радног односа.

 

 

VII. ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА ОМЕТЕНИХ У РАЗВОЈУ

 

Члан 83.

         Дете ометено у развоју стиче основно образовање и васпитање у складу са овим законом и уписује се у школу на основу решења којим се утврђује врста и степен ометености у развоју.

 

Члан 84.

         Деца ометена у развоју, у смислу овог закона су:

1. са телесним и чулним оштећењима (телесно инвалидна; слепа и слабовида и глува и наглува);

2. ментално ометена (лако, умерено, теже и тешко); и

3. вишеструко ометена у развоју (са две и више ометености, аутистичка и др.).

Утврђивање врсте и степена ометености у развоју врши се на основу предлога лекарске комисије.

 

Члан 85.

         Разврставање деце врши се, по правилу, пре почетка стицања основног образовања и васпитања, а може се обавити и у току стицања образовања.

Решењем којим се одређује врста и степен ометености у развоју утврђује се здравствена способност детета за стицање основног образовања и васпитања и одређује врста школе коју ће дете уписати.

Решење из става 2. овог члана доноси општинска, односно градска управа на основу мишљења комисије за преглед деце ометене у развоју (у даљем тексту: комисија).

Комисију из става 3. овог члана именује општинска, односно градска управа, на предлог здравствене установе са територије којој припада школа и чине је: лекар специјалиста из одговарајуће гране медицине, психолог, педагог, дефектолог одређене специјалности и социјални радник.

Две или више општина могу да образују заједничку комисију из става 3. овог члана.

Против решења из става 2. овог члана у делу који се односи на оцену здравствене способности детета, родитељ, односно старатељ детета има право жалбе надлежном органу општине, односно града.

По жалби на решење из става 2. овог члана, надлежни орган општине, односно града, одлучује на основу мишљења посебне лекарске комисије коју заједнички образују две или више општина.

Родитељ је дужан да упише дете у школу одређену коначним решењем о разврставању.

Општина, односно град на чијој територији родитељ ученика има пребивалиште води евиденцију о деци која су разврстана и уписана у одговарајућу школу и сноси трошкове превоза, исхране и смештаја ученика, ако на подручју те општине нема одговарајуће школе.

 

Члан 86.

         Поновно утврђивање степена или врсте и степена ометености у развоју ученика може да се обави и у току стицања основног образовања и васпитања.           Предлог за поновно утврђивање степена или врсте и степена ометености могу да поднесу родитељи или школа, односно здравствена установа.

 

Члан 87.

         Влада утврђује критеријуме и поступак разврставања деце ометене у развоју и начин рада комисије из члана 84. овог закона.

 

Члан 88.

         Наставни план и програм основног образовања и васпитања доноси се за сваку врсту и степен ометености у развоју.

Наставним планом и програмом ближе се утврђују: циљ, задаци и садржај образовања и васпитања; трајање образовања и васпитања; узраст ученика за упис; број ученика у одељењу, односно групи; недељни и годишњи број часова наставе и других облика образовно-васпитног рада; трајање часа; професионално усмеравање ученика.

 

Члан 89.

         Настава од V до VIII разреда може да се изводи као разредна, као разредно-предметна или као предметна, што зависи од врсте и степена ометености у развоју.

Наставним планом и програмом одређује се када се настава изводи као разредна, односно разредно-предметна или предметна.

 

Члан 90.

         У одељењу или васпитној групи може да буде највише 10 ученика, зависно од врсте и степена ометености у развоју.

Одељење ученика са вишеструком ометеношћу у развоју и комбиновано одељење може да има највише шест ученика.

 

Члан 91.

         За образовање и васпитање ученика ометених у развоју може се основати школа са најмање осам одељења.

Школа може да обавља делатност предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања, исте врсте ометености у развоју, а у складу са законом.

Школа може да организује и смештај и исхрану и за децу предшколског узраста у дому ученика и ученике. Смештај и исхрана могу бити у виду дневног или сталног боравка.

Услови за смештај ученика и начин остваривања васпитно-образовног рада прописује министар просвете.

 

 

 

 

Члан 92.

         Разредну наставу од I до IV разреда, односно од I до VIII разреда може да обавља наставник – дефектолог који има најмање одговарајућу вишу школску спрему.

Предметну наставу од V до VIII разреда може да обавља наставник који има најмање одговарајућу вишу школску спрему за предмет из кога изводи образовно-васпитни рад и који је оспособљен на дефектолошком факултету за рад са ученицима ометеним у развоју.

Програм оспособљавања за рад са ученицима ометеним у развоју, доноси министар просвете, а полаже се на дефектолошком факултету.

Ако се настава изводи као разредно-предметна од V до VIII разреда, разредну наставу може да изводи наставник – дефектолог из става 1. овог члана, а предметну наставу наставник из става 2. овог члана.

 

Члан 93.

         Васпитни рад у школи са домом ученика може да обавља васпитач који има најмање одговарајућу вишу школску спрему дефектолошке струке.

 

 

VIII. ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ ОДРАСЛИХ

 

Члан 94.

         Лица старија од 15 година живота, која редовно не похађају школу (у даљем тексту: одрасли), стичу основно образовање и васпитање у складу са овим законом, према наставном плану и програму за одрасле.

 

Члан 95.

         Наставним планом и програмом за одрасле ближе се утврђују: циљ, задаци и садржај образовања и васпитања и недељни и годишњи број часова наставе и других облика образовно-васпитног рада и начин и облици остваривања тог рада.

 

Члан 96.

         Одрасли могу стећи основно образовање и васпитање похађањем наставе или полагањем испита.

Основно образовање и васпитање одраслих организује се по  разредима од I до VIII  и траје четири године.

Број одраслих у одељењу, односно групи може да буде до 20.

Време уписа, односно пријављивања испита уређује се статутом установе која обавља основно образовање и васпитање одраслих.

Финансијска средства за организацију наставе и полагање испита за образовање одраслих обезбеђују полазници у складу са нормативним актом школе.

 

Члан 97.

         Одрасли је завршио разред ако има позитивне оцене из свих предмета.

Одрасли који имају недовољне оцене из појединих предмета полажу испите из тих предмета.

Одрасли се не оцењују из владања.

 

Члан 98.

         Одраслима се издаје сведочанство о сваком завршеном разреду и сведочанство о стеченом основном образовању и васпитању.

 

Члан 99.

         Влада може поверити обављање делатности основног образовања одраслих и другим правним лицима.

Поверавање послова из става 1. овог члана уређује се уговором.

 

Члан 100.

         Општина води евиденцију неписмених лица и лица без потпуног основног образовања.

 

 

IX. ОСНОВНО МУЗИЧКО И БАЛЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

 

Члан 101.

         У основну музичку, односно балетску школу може да се упише дете ако положи пријемни испит којим се утврђује његова музичка, односно балетска способност.

Ученици се уписују у музичку школу, односно балетску школу на почетку сваке школске године.

 

Члан 102.

         Основно музичко образовање и васпитање траје од две до шест година, штозависи од врсте инструмента, односно главног предмета, а основно балетско образовање и васпитање траје четири године.

 

Члан 103.

         Наставним планом и програмом за основно музичко и балетско образовање и васпитање ближе се утврђују: циљ, задаци и садржај и трајање образовања; узраст ученика као услов за почетак стицања образовања; садржај пријемног, годишњег и контролног испита и услови за упис; садржај, облици и начин извођења образовно-васпитног рада; трајање часа; недељни и годишњи број часова наставе и других облика образовно-васпитног рада; број ученика у одељењу, односно групи.

За основно музичко образовање и васпитање ученика ометених у развоју доноси се посебан наставни план и програм.

 

Члан 104.

         Основно музичко и балетско образовање и васпитање стиче се редовним похађањем наставе или полагањем испита.

Ученик који стиче основно музичко или балетско образовање и васпитање путем полагања испита има статус ванредног ученика.

 

Члан 105.

         Ученик основног музичког образовања и васпитања полаже годишњи испит, а ученик основног балетског образовања и васпитања полаже контролни и годишњи испит.

Ако ученик I разреда из главног предмета добије на годишњем испиту оцену недовољан (1), или не положи контролни испит, не може да настави стицање музичког, односно балетског образовања и васпитања по започетом програму.

Ученици осталих разреда, који не положе годишњи испит из главног предмета, понављају разред.

Ученик може да полаже поправни испит само из једног наставног предмета.

Ученик може једном да понавља разред у току стицања основног музичког, односно балетског образовања и васпитања.

 

Члан 106.

         Ученик који се истиче знањем и способностима може да стекне основно музичко и балетско образовање и васпитање у року краћем од прописаног у наставном плану и програму.

 

Члан 107.

         У I разред школе за музичке таленте може да се упише дете које има најмање шест година живота и за које се на пријемном испиту утврди да има изразите музичке способности.

Ако се утврди да ученик музичке школе има изразите музичке способности, може да настави стицање музичког образовања и васпитања према наставном плану и програму за таленте.

 

Члан 108.

         У I разред школе за балетске таленте може да се упише дете које има најмање осам, а највише 10 година живота, које је завршило прва два разреда основне школе и за које се на пријемном испиту утврди да има изразите способности за балет.

 

Члан 109.

         Музичко образовање и васпитање за ученике са изразитим музичким  способностима траје 10 година, а за ученике са изразитим балетским способностима осам година.

Наставни план и програм за ученике са изразитим способностима доноси се као јединствен наставни план и програм за редовно основно образовање и васпитање и основно и средње музичко, односно балетско образовање и васпитање.

 

Члан 110.

         Ученици школе за музичке, односно балетске таленте полажу годишњи испит из свих стручних предмета.

Ученик који не положи поправни испит из стручних предмета и ученик који на годишњем испиту из главног предмета добије оцену недовољан (1), не може да настави стицање образовања према наставном плану и програму за таленте.

Ученик из става 2. овог члана може да настави стицање образовања према наставном плану и програму за основно музичко, односно балетско образовање и васпитање.

 

Члан 111.

         Школа може да обавља делатност основног и средњег музичког и балетског образовања и васпитања у складу са законом.

Школа може да организује смештај и исхрану за ученике.

 

Члан 112.

         Наставу у основној музичкој школи може да изводи лице које има најмање одговарајућу вишу школску спрему.

Изузетно, наставу може да изводи и лице које има одговарајућу средњу музичку школу, ако се за одређени предмет не образују у Републици Србији наставници на вишој школи, односно факултету.

 

Члан 113.

         Наставу у основној балетској школи може да изводи лице које има најмање одговарајућу вишу школску спрему, ако овим законом није друкчије одређено.

Наставу из играчких предмета може да изводи балетски уметник, односно балетски педагог који има средње балетско образовање, најмање 10 година играчке праксе, односно, педагошког рада и положени испит из психологије и педагогије.

Испит из става 2. овог члана полаже се на одговарајућем факултету.

 

Члан 114.

Васпитни рад у школи са домом ученика може да изводи васпитач који испуњава услове за наставника у школи за музичке и балетске таленте.

 

 

XI. ПРИЗНАВАЊЕ СВЕДОЧАНСТВА СТЕЧЕНИХ У ИНОСТРАНСТВУ

 

Члан 123.

         Држављанин Србије који је у иностранству стекао основно образовање и васпитање или завршио поједине разреде основне школе, има право да захтева признавање сведочанства о стеченом основном образовању и васпитању или поједином завршеном разреду основне школе.

Страни држављанин има право да захтева нострификацију или признање еквиваленције сведочанства стеченог у иностранству, ако за то има правни интерес.

 

Члан 124.

         Нострификацију, односно признавање еквиваленције стране школске исправе врши Министарство просвете.

Нострификацијом се страна школска исправа изједначава са одговарајућом школском исправом стеченом у Републици Србији и то у погледу права за настављање образовања и васпитања и права на запошљавање.

Признавањем еквиваленције страна школска исправа изједначава се са одговарајућом школском исправом стеченом у Републици Србији у погледу права на настављање школовања.

 

Члан 125.

         У поступку нострификације, односно признавања еквиваленције стране школске исправе примењују се одредбе Закона о општем управном поступку уколико овим законом није друкчије уређено.

У поступку нострификације, односно признавања еквиваленције узимају се у обзир: систем школовања земље у којој је стечена школска исправа, наставни план и програм; трајање школовања; права која даје страна школска исправа имаоцу и друге околности од значаја за одлучивање.

Ако се у поступку нострификације утврди да наставни план и програм савладан у иностранству знатно одступа од плана са којим се упоређује, нострификација се условљава полагањем одређених испита, или провером знања.

Министарство просвете може утврђивање испита и проверу знања из става 3. овог члана да повери посебној стручној комисији.

 

Члан 126.

         Лице које је поднело захтев за нострификацију, односно признавање еквиваленције стране школске исправе може условно да се упише у наредни разред уколико поступак није окончан до истека рока за упис ученика у школу.

 

Члан 127.

         Лице које захтева нострификацију, односно признавање еквиваленције стране школске исправе уз захтев доставља оригинал те исправе или оверену копију, а оригинал се доставља на увид и превод овлашћеног преводиоца.

Решење о нострификацији и решење о признавању еквиваленције коначно је у управном поступку.

Кратак садржај решења исписује се на оригиналу школске исправе и на примерку превода (клаузула о нострификацији, односно признавању еквиваленције).

 

Члан 128.

         Орган који води поступак нострификације и признавања еквиваленције стране школске исправе чува документацију и о томе води евиденцију.

Начин вођења евиденције и њен садржај прописује министар просвете.

 

 

XII. ЕВИДЕНЦИЈА, ЈАВНЕ ИСПРАВЕ И ПЕЧАТ

 

Члан 129.

         Школа врши јавна овлашћења која су јој поверена овим законом.

Када се настава изводи и на језику народности, школа води евиденцију и на том језику.

Школа води евиденцију утврђену овим законом и на основу података издаје јавне исправе.

Дневник рада (разредна књига) води се на језику и писму на коме се остварује образовно-васпитни рад.

 

Члан 130.

         Школа води матичну књигу, дневник образовно-васпитног рада – разредну књигу, евиденцију о испитима – записник о поправним, разредним, испитима за образовање одраслих и другим испитима, о успеху ученика на крају школске године, о издатим сведочанствима и о подели предмета на наставнике.

Министар просвете прописује садржај образаца и начин вођења евиденције из става 1. овог члана и одобрава њено издавање.

 

Члан 131.

         Школа чува трајно матичну књигу и евиденцију о издатим сведочанствима о завршеној основној школи.

Дневник образовно-васпитног рада, разредна књига и евиденција о испитима чувају се 10 година.

 

Члан 132.

         Јавне исправе које издаје школа су:

1. ђачка књижица;

2. сведочанство о завршеној основној школи, односно разреду;

3. преводница;

4. уверење о положеном испиту из страног језика.

Министар просвете прописује образац ђачке књижице, сведочанства, преводнице и уверења и одобрава њихово издавање.

 

Члан 133.

         Школа издаје ученику ђачку књижицу у коју се уносе оцене о успеху и учењу и владању у току школске године и на крају сваког разреда.

Школа издаје ученику сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању.

Ученику који није стекао основно образовање и васпитање, а престала му је обавеза похађања наставе и ученику који одлази у иностранство издаје се сведочанство о последњем завршеном разреду.

Када се настава изводи и на језику народности, јавне исправе из члана 132. издају се и на том језику.

 

Члан 134.

         Веродостојност јавне исправе школа оверава печатом. Садржај печата утврђује се у складу са законом.

Статутом школе одређује се службено лице одговорно за употребу и чување печата.

 

 

Члан 135.

         Школа издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрасцу, после оглашавања оригинала јавне исправе неважећом у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Школа издаје уверења о чињеницама о којима води евиденцију, у недостатку прописаног обрасца.

 

Члан 136.

         Ако не постоји евиденција о стеченом основном образовању и васпитању, или о издатим сведочанствима, захтев за утврђивање стеченог основног образовања и васпитања подноси се општинском суду на чијој територији је било или је сада седиште основне школе.

Захтев садржи доказе на основу којих може да се утврди да је стечено основно образовање и васпитање и потврду да је евиденција, односно архивска грађа уништена или нестала.

Потврду из става 2. овог члана издаје школа у којој је лице стекло основно образовање и васпитање или друга установа која је преузела евиденцију, односно архивску грађу. Ако таква установа не постоји, потврду издаје општински орган на чијој територији је било седиште основне школе.

 

Члан 137.

         Решење о утврђивању стеченог основног образовања и васпитања доноси општински суд у ванпарничном поступку, на основу писмених исправа.

Решење садржи: назив и седиште основне школе у којој је стечено основно образовање и васпитање; име и презиме лица, а за удате и девојачко презиме; име оца и мајке; датум, место рођења и пребивалиште лица и да је завршено основно образовање и васпитање.

Решење којим се утврђује стечено основно образовање и васпитање замењује сведочанство основне школе.

 

 

XIV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 140.

         Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај школа ако:

2. не остварује наставни план и програм донет на основу овог закона (члан 20);

3. не прибави сагласност за избор или промену страног језика (члан 22);

6. утврди више часова обавезне наставе (члан 26);

8. не обавештава родитеље и општину о ученицима који не похађају школу (члан 40);

9. не достави у року од седам дана преводницу и друге податке о ученику, односно не обавести у истом року о пријему ученика, преводнице и других података о ученику (члан 42);

12. упише дете ометено у развоју без решења о разврставању (члан 83);

13. не води или неуредно води прописану евиденцију о образовно-васпитном раду школе (чл. 129, 130. и 131);

14. изда сведочанство чија садржина не одговара подацима о матичној књизи (члан 133).

Новчаном казном од 1.000 до 10.000 динара казниће се и одговорно лице у школи за прекршај из става 1. овог члана.

 

 

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 142.

         Постојеће школе усагласиће своју организацију и општа акта са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења општих аката из става 1. овог члана примењиваће се важећи општи акти, ако нису у супротности са овим законом.

 

Члан 143.

         Права и обавезе оснивача школе, чији је оснивач општина, град Београд, односно покрајина, а које буду утврђене мрежом школа, има Република Србија на дан ступања на снагу акта којим се утврђује мрежа школе.

 

Члан 144.

         Земљиште, зграде и друга средства школа чији је оснивач општина, град Београд, односно покрајина, а које буду утврђене мрежом школа, прелазе у државну својину на дан ступања на снагу акта о мрежи школа.

 

Члан 145.

         Наставници, стручни сарадници и васпитачи који обављају образовно-васпитни рад у школи и који су по прописима који су важили до ступања на снагу овог закона испуњавали услове у погледу степена и врсте школске спреме могу и даље да обављају образовно-васпитни рад у школи.

 

Члан 146.

         Наставници са учитељском школом и наставници са вишом педагошком школом, који на дан ступања на снагу овог закона нису били у радном односу у основној школи, могу засновати радни однос до краја школске 1996/97. године.

 

Члан 147.

         Наставници који обављају образовно-васпитни рад са ученицима ометеним у развоју, који испуњавају услове за извођење наставе одређеног предмета, могу и даље да обављају тај рад ако се на одговарајућем факултету оспособе за рад са овим ученицима у року од две године од дана доношења програма за дефектолошко оспособљавање.

 

Члан 148.

         Наставници, стручни сарадници и васпитачи који обављају образовно-васпитни рад са ученицима ометеним у развоју који не испуњавају прописане услове у погледу степена и врсте школске спреме, могу и даље да обављају тај рад ако су до ступања на снагу овог закона најмање 25 година обављали образовно-васпитни рад, од тога најмање 15 година са ученицима ометеним у развоју.

 

Члан 149.

         Наставници основне музичке и основне балетске школе који не испуњавају прописане услове у погледу степена и врсте школске спреме могу и даље да обављају образовно-васпитни рад ако су до ступања на снагу овог закона имали најмање 15 година образовно-васпитног рада у музичкој, односно балетској школи.

За послове наставника који не испуњава прописане услове, музичка или балетска школа расписује конкурс до краја јуна текуће године. Ако се на конкурс не пријави лице које испуњава прописане услове, школа може да задржи у радном односу истог наставника до расписивања следећег конкурса.

 

Члан 150.

         Наставници, стручни сарадници и васпитачи школа чије је седиште у аутономној покрајини, који нису положили стручни испит по прописима из области образовања, могу да га положе у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 151.

         Министар просвете ће именовати директоре школа у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 152.

         Планови и програми образовно-васпитног рада и прописи донети на основу Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, број 5/90); Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, бр. 51/78, 30/79, 39/81, 43/82, 13/83, 43/85, 49/85 и 39/86); Закона о васпитању и образовању („Службени лист САПВ“ бр. 15/83, 19/83 – испр. 11/86, 15/86 – испр. 5/87, 17/88, 23/88, 18/89 и 6/90); Закона о основном образовању и васпитању („Службени лист САПК“, бр. 29/79, 7/80, 46/80 и 7/86); Закона о музичком и балетском образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, број 51/85); Закона о васпитању и образовању деце и омладине ометене у развоју („Службени гласник СРС“, бр. 43/84 и 18/89); одредаба Закона о васпитању и образовању које се односе на оглед, музичко, балетско образовање и васпитање и васпитање и образовање ученика ометених у развоју („Службени лист САПВ“, бр. 15/83, 19/83 – испр. 11/86, 15/86 – испр. 5/87, 17/88, 23/88, 18/89 и 6/90); Закона о васпитању и образовању деце и омладине ометене у развоју („Службени лист САПК“, број 19/85) и одредбе Закона о огледима у области предшколског, основног и средњег образовања („Службени лист САПК“, број 27/76) примењиваће се до доношења наставних планова и програма и одговарајућих прописа утврђених овим законом, уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 153.

         Одредбе подзаконских аката које су се примењивале до ступања на снагу овог закона, а нису са њим у супротности, примењиваће се до доношења прописа на основу овог закона.

Подзаконска акта којима се уређује разврставање деце и омладине ометене у развоју примењиваће се до доношења одговарајућих прописа.

 

Члан 154.

         Одредбе чл. 46. до 58. овог закона примењиваће се од школске 1992/93. године.

До почетка примене одредаба из става 1. овог члана примењиваће се одговарајуће одредбе Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, број 5/90).

 

Члан 155.

         Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, број 5/90), као и одредбе следећих закона које се односе на основно образовање и васпитање:

Закон о музичком и балетском образовању и васпитању („Службени гласник СРС“, број 51/85); Закона о васпитању и образовању деце и омладине ометене у развоју („Службени гласник СРС“, бр. 43/84 и 18/89); Закона о дипломама за изузетан успех у школском учењу и владању („Службени гласник СРС“, бр. 14/66 и 20/76); Закона о васпитању и образовању које се односе на оглед, музичко, балетско и васпитање и образовање ученика ометених у развоју („Службени лист САПВ“, бр. 15/83, 19/83 – испр. 11/86, 15/86 – испр. 5/87, 17/88, 23/88, 18/89 и 6/90), Закона о васпитању и образовању деце и омладине ометене у развоју („Службени лист САПК“, број 19/85), Закона о дипломама за изузетан успех у школском учењу и владању („Службени лист САПВ“, број 27/72), Закона о дипломама за изузетан успех ученика „Вук Караџић“ („Службени лист САПК“, број 21/88), и Закона о огледима у области предшколског, основног и средњег образовања („Службени лист САПК“, број 27/76).

 

Члан 156.

         Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

——————-

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

Закон о изменама и допунама Закона о … („Сл. гласник РС“, бр. 22/02) доноси и следеће одредбе које нису ушле у пречишћени текст:

 

Члан 31.

         Скупштина општине, односно скупштина града именоваће чланове школског одбора у року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона.

 

 

 

Члан 32.

         Школа ће усагласити своју организацију и рад и изабраће савет родитеља у року од месец дана од дана ступања на снагу овог закона.

Школски одбор ће изабрати директора школе у року од два месеца од дана свог конституисања.

 

Члан 33.

         Министарство просвете решењем ће утврдити број запослених у општинској, односно градској управи за обављање послова просветног инспектора у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Општинска, односно градска управа актом о унутрашњој организацији и систематизацији послова и задатака у општинској, односно градској управи, утврдиће радна места за обављање послова просветног инспектора, у складу са овим законом и актом Министарства просвете из става 1. овог члана, у року од 30 дана од дана ступања на снагу тог акта.

Општинска, односно градска управа преузеће школске надзорнике који испуњавају услове за просветног инспектора, а који имају пребивалиште на територији општине, односно града у року од 30 дана од дана ступања на снагу акта о унутрашњој организацији и систематизацији.

 

Члан 34.

         Запослени у школи који је до дана ступања на снагу овог закона обављао послове секретара школе, а не испуњава услов у погледу степена и врсте стручне спреме, може да обавља ове послове најдуже до краја школске 2004/2005. године.

Запослени из става 1. овог члана распоређује се на друге одговарајуће послове, а ако таквих послова нема, остварује права запосленог за чијим је радом престала потреба.

 

Члан 35.

         Секретар школе који испуњава услове у погледу степена и врсте стручне спреме може и даље да обавља послове свог радног места под условом да у року од две године од дана доношења програма из члана 27. овог закона положи стручни испит.

Секретар школе са положеним правосудним или стручним испитом за запослене у органима државне управе ослобађа се полагања стручног испита.

 

Члан 36.

         Школски надзорници морају да стекну, најкасније до краја школске 2002/2003. године, најмање звање ментора да би обављали послове просветног саветника.

Одредба члана 7. овог закона у делу који се односи на звање ментора ступа на снагу почетком школске 2003/2004. године.

 

 

 

 

Члан 37.

         Одредбе чл. 10. и 12. овог закона примењиваће се на ученике који се уписују у I разред почев од школске 2002/2003. године.

 

Члан 38.

         Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.